Ako krivimo druge ljude, vreme, državu, sudbinu, onda ništa ne postižemo, naprotiv, samo dalje stagniramo.
tuzna-devojka-1415791034-51001
Cilj našeg postojanja je napredovanje, iskustvo, rast, cilj naše duše je i prema religioznim tumačenjima, povezivanje sa pravim sobom, sa Bogom.
Čovek je mnogo više od njegove fizičke pojave i jako je važno da razumemo ono što zovemo „ja„.
Svi imamo i dušu, odnosno pravilnije rečeno – mi smo duša koja ima telo, a ona – duša je kompleksni spoj kvaliteta koji se simultano ogledaju kao svest, namera, misao, osećaj, inicijativa i volja. Ako je bilo koji od ovih atributa neuravnotežen u bilo kom smislu, naša duša (mi) pati(mo), a tada je teško napredovati.
Verovali ili ne, našoj duši je data odgovornost da pronađe cilj svog postojanja. Ako nemamo cilj i nameru u životu, onda gubimo sposobnost planiranja, nemamo mogućnost šireg pregleda i što je najvažnije, naša sposobnost izražavanja talenata se gubi, propada.
Ako ste zbunjeni i još ne znate šta vam je cilj, onda ste, verovatno, nesigurni i u odnosu na svoje odgovornosti. To ne mora da bude tako strašno i u početku ćete da doživljavate nešto što zovemo „upozoravajući znaci“. Ali, život bez cilja je izvor zbunjenosti i frustracija i neretko tada izlaz tražimo u stimulirajućim sredstvima, kao što su droga i alkohol, a time onda potpuno prekidamo povezanost sa dušom. Zbog toga je jako važno da znamo da „pročitamo“ upozoravajuće znakove, da pobedimo podivljala čula i um, i da napravimo prvi korak ka ponovnoj povezanosti s duhovnim sferama.
Jednostavno rečeno, treba preuzeti odgovornost za svoje postupke. Ako krivimo druge ljude, vreme, državu, sudbinu, onda ništa ne postižemo, naprotiv, samo dalje stagniramo. Cilj našeg postojanja je napredovanje, iskustvo, rast, cilj naše duše je i prema religioznim tumačenjima, povezivanje sa pravim sobom, sa Bogom, odnosno izvorom kreacije. Ako taj proces sabotiramo svesnim okrivljavanjem drugih i ignorisanjem vlastite odgovornosti, onda smo samo usporili ovaj neminovni proces.
Logički zaključak – duše moraju da se vraćaju onoliko puta (života) koliko je potrebno da „shvate“ kako treba da se ponašamo. Dobre vesti su, ipak, da će oni koji budu uzimali odgovornost za vlastitu karmu, da dobiju svu pomoć, verovali to ili ne!
Postoje izvesne karakteristike ljudi koji ne preuzimaju odgovornost za svoja dela. Oni za svoje neugodne doživljaje krive sve i svakoga, osim same sebe. Takvo ponašanje ukazuje na nerazumevanje zakona privlačnosti i karme i prisustvo nekog od 7 smrtnih grehova.
7 najvećih grehova i zakoni svemira
Da bismo ispoštovali zakone svemira, nemamo izbora nego da se suočimo i da pobedimo 7 kardinalnih mana ili ako ćete poznatiji izraz – smrtnih grehova. Oni se zovu smrtni zato što umrtvljuju spiritualna čula, rasipaju svetlo i sužavaju dušu.
Preuzimanje odgovornosti znači oslobađanje od tih 7 ključnih grehova, a oni su: ponos, zavist, proždrljivost, požuda, ljutnja, pohlepa i lenjost. Verovatno ste čuli kad neko kaže: „Nisam mogao da odolim“. Istina je, međutim, da ipak jeste!
Ponos može da ima više značenja, ali je najčešće ono kad se ljudi smatraju boljima od drugih. Takvi stavovi se sukobljavaju sa univerzalnom tezom da konkurencija ne postoji, nju su izmislili ljudi, a umesto nje postoji nešto što zovemo „viša sila“, „večnost“, ili jednostavno, bog. Kad god se osećamo posebnima, boljima, zakon promene deluje i bez milosti nas spušta na zemlju! Tako uvek dobijamo ono što zaslužimo. Ponos je suprotnost poniznosti, a poniznost je upravo ono što je potrebno za naš spiritualni napredak. Zapamtite: Ponos uvek šteti, nikad nije od koristi!
Zavist je maskirana želja i nesrećni osećaj očajne želje za nečim što drugi imaju, kao što su uspeh, sreća, osobine, imovina. Drugim rečima, zavist je razorna emocija koja nas čini nesrećnima zato što nemamo ono što drugi poseduju, ali ne želimo ni oni da to imaju.
Proždrljivost je pohlepna želja za konzumiranjem hrane i pića više nego što nam je potrebno za održavanje života. Ona je, zapravo, samo maska za neki nedostatak u našem životu. To znači da, ako ne nalazimo zadovoljstvo ni u čemu, onda to nalazimo u hrani i piću i time postižemo trenutno zadovoljstvo, ali koje, na žalost, samo sabotira vezu sa dušom i napredovanje na spiritualnom planu.
Požuda je jaka fizička želja za telesnim kontaktom, tj. seksom, obično bez osećanja ili afekcije. Može, takođe, da se shvati i kao sublimirana želja za samoostvarenjem, za postizanjem nečega. Kad je um preokupiran željama ove vrste, onda su spiritualna čula potpuno zatvorena i onda je teško usmeriti pažnju na bilo šta drugo. Ovo je jedan od smrtnih grehova zbog toga što je požuda tako moćna da kompletno preuzima svaki odnos sa drugim osobama, onemogućava samokontrolu i sprečava konstruktivno razmišljanje, a onda je svaka veza sa duhom izgubljena.
Ljutnja se manifestuje kada odbijamo ljubav. Problem sa ljutnjom je što je to tako jedna silovita emocionalna energija koja može da proizvede katastrofalne posledice.
Pohlepa je želja za posedovanjem, za materijalnim bogatstvom, imanjem ili mestima koje nemaju nikakvu spiritualnu vrednost. Pohlepni ljudi obično misle samo na sebe i ignorišu činjenicu da je život mnogo više od zadovoljenja želje. Pohlepa je jedan od smrtnih grehova jer ne dozvoljava nikakvu interakciju s bilo kim ili bilo čim, što je van objekta njihove želje. Drugim rečima, pohlepa funkcioniše na bazi dobijanja onoga što želimo i to po svaku cenu.
Lenjost nije samo izbegavanje fizičkog ili mentalnog rada, već znači i da nam se taj rad ne sviđa. Onaj ko nije spreman da uloži trud i napor, ne može ni da očekuje da će ubrati ni ceniti plodove svog rada.
Govoreći uopšteno, potrebno je mnogo rada kako bismo naučili i usvojili principe zakona privlačnosti i karme i ako nismo spremni da istrajno razvijamo svoje sposobnosti, onda su šanse da se popnemo na vrh spiritualne planine jako male. Da bismo ispoštovali zakone, nemamo izbora nego da se suočimo i pobedimo 7 smrtnih grehova.
Zapamtite: duša se hrani samo vrlinama!
Izvor: Atma.hr
0 komentari:
Objavi komentar